KRIMINALISTIKA SKRIPTA PDF

Za kriminalistiko obrazovanje studenata koji studiraju na Internacionalnom Univerzitetu Brko Distrikta IUBD , posebno na Pravnom fakultetu i Civilne bezbjednosti, neophodna je i odgovarajua literatura. Kao predmetni nastavnik, oseam potrebu izrade i ove skripte u kojoj e se objediniti osnovna kriminalistika pitanja i uvodna saznanja neophodna za bolje razumevanje pojedinih kriminalistikih disciplina. Tradicionalna podela u strukturi kriminalistike, kao i one novijeg datuma: heuristika i silogistika; preventivna i represivna; podela na forenzikoj osnovi, u potpunosti opravdavaju celovito i sistematino izuavanje ove naune discipline. Dakle, ovakav pristup prouavanju kriminalistike, omoguava sveobuhvatno i uspeno praktino primenjivanje po pojedinim specijalnostima. Skripta studentima treba da poslui, kao jedno od sredstava koje e koristiti u cilju usmeravanja na korienje druge mnogobrojne literature. Svakako je vano imati u vidu da e prezentovanje optih pitanja kriminalistike s obirom na njene podele, biti mnogo preglednije i jasnije nego na neracionalan nain pojedinano u okviru vie nastavnih disciplina.

Author:Sajind Tygolrajas
Country:Egypt
Language:English (Spanish)
Genre:Art
Published (Last):22 February 2014
Pages:234
PDF File Size:10.31 Mb
ePub File Size:11.95 Mb
ISBN:475-4-42716-906-2
Downloads:3734
Price:Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader:Kazikinos



Za kriminalistiko obrazovanje studenata koji studiraju na Internacionalnom Univerzitetu Brko Distrikta IUBD , posebno na Pravnom fakultetu i Civilne bezbjednosti, neophodna je i odgovarajua literatura. Kao predmetni nastavnik, oseam potrebu izrade i ove skripte u kojoj e se objediniti osnovna kriminalistika pitanja i uvodna saznanja neophodna za bolje razumevanje pojedinih kriminalistikih disciplina. Tradicionalna podela u strukturi kriminalistike, kao i one novijeg datuma: heuristika i silogistika; preventivna i represivna; podela na forenzikoj osnovi, u potpunosti opravdavaju celovito i sistematino izuavanje ove naune discipline.

Dakle, ovakav pristup prouavanju kriminalistike, omoguava sveobuhvatno i uspeno praktino primenjivanje po pojedinim specijalnostima. Skripta studentima treba da poslui, kao jedno od sredstava koje e koristiti u cilju usmeravanja na korienje druge mnogobrojne literature. Svakako je vano imati u vidu da e prezentovanje optih pitanja kriminalistike s obirom na njene podele, biti mnogo preglednije i jasnije nego na neracionalan nain pojedinano u okviru vie nastavnih disciplina.

Studenti IUBD redovni i oni na daljinu su i najmerodavniji da daju svoj sud, odnosno ocenu prouavanjem pojedinih kriminalisitikih disciplina ije osnove su objedinjene u ovoj skripti. Za autora ove skripte jedino pravo merilo i inspiracija za pisanje iste jesu studenti i njihova tenja i elja za izuavanjem kriminalistike kao nauke i prakse. U tom nastojanju da upravo njima izaem u susret i da im pruim pomo da to bolje savladaju predmetnu materiju napisana je i ova skripta.

Autor 1. Za suprotstavljanje kriminalitetu se koriste mnogobrojne nauke, meu kojima kriminalistika zauzima jednu od najznaajnijih pozicija. Kriminalistika je nauka koja svojim naunim i struno praktinim metodama pronalazi, prouava, prilagoava i usavrava najadekvatnije naune, postupke i metode, s ciljem da se, otkrije i rasvetli krivino delo, otkrije izvrilac ukoliko je nepoznat, prikupe i obezbede dokazi materijalni i lini, a sve radi utvrivanja materijalne istine, uspenog pokretanja i okonanja krivinog postupka, kao i radi spreavanja krivinih dela Krivokapi V.

Kriminalistika u svom praktinom ispoljavanju koristi sopstvena iskustva ali i iskustva drugih nauka koje u praksi prilagoava svojim potrebama, tako prilagoene metode, odnosno iskustva usavrava i modifikuje, gde one nuno dobijaju kriminalistiki karakter.

Posmatrano iz aspekta primene u praksi u preventivnom i represivnom smislu, kriminalistika je zastupljena u praksi: policije, krivinog pravosua, bezbednosnih slubi i organa ali sve vie i drugih organa, agencija, slubi i pojedinaca.

Kriminalistika u praksi usvaja i koristi zakonitosti i pravila drugih nauka, modifikuje, prilagoava i primenjuje u cilju ostvarivanja sopstvenih rezultata.

Veoma je vano imati u vidu da kriminalistika koristi svoja iskustva, prenosi ih i usavrava u praktinom delovanju pri suprotstavljanju kriminalitetu. Ovakav egzaktni i empirijski karakter ima kako preventivna tako i represivna kriminalistika. Za preventivnu kriminalistiku moemo rei da je ona na poetku razvoja, dok je represivna kriminalistika veoma razvijena pa tako pokriva najvei deo kriminalistikih delatnosti.

Praktina kriminalistika ima za cilj suprotstavljanje kriminalitetu sa preventivnog i represivnog aspekta, ali i sa aspekta pojedinanih objekata i procesa, dok se kriminalistika nauka bavi izuavanjem objektivnih zakonitosti koje se odnose na spreavanje i suzbijanje kriminaliteta na optem planu.

Navedeni usklaeni procesi se meusobno realizuju tako to kriminalistika kao nauka primenjuje opte, odnosno specijalne ili posebne metode na emirijski, kriminalistiki materijal. Tako kriminalistika kao nauka pri obavljanju svoje funkcije pronalazi, usvaja i usvrava pojedine i na naunoj osnovi zasnovane principe, metode, sredstva, koji u cilju reavanja naunih i na praksi zasnovanih kriminalistikih zadataka doprinose subijanju kriminaliteta u predistranom i istranom postupku.

Usku vezanost represivne kriminalistike i krivinog procesnog prava kao nauke treba imati stalno u vidu jer se ona protee ne samo u predistranom i istranom postupku, ve i kroz sve faze krivinog postupka, proimajui rad svih njegovih subjekata.

Kada je re o krivinom postupku, svakako je vano znati da represivna kriminalistika najvei znaaj ima u predistranom i istranom postupku, mada je vano i to imati u vidu da se kriminalistike metode koriste i na glavnom pretresu: sasluanje svedoka, okrivljenog, vetaka, obavljanje radnji prepoznavanja i suoavanja, postavljanja verzija, vrenje uviaja itd. Radi utvrivanja materijalne istine, odnosno stvarnog injeninog stanja u krivinom postupku, krivinoprocesni subjekti tuilac, sudija, branilac , kako bi ostvarili svoje osnovne funkcije, moraju da se koriste ne samo pravnim, ve i kriminalistikim znanjem i metodama.

Definisanje i pojmovno odreenje kriminalistike Ako analiziramo mnogobrojna autorska odreenja onda emo primetiti da jedan odreeni broj autora definie kriminalistiku kao iskljuivo policijsku nauku, pri tome zanemarujui njeno ire podruje primene u krivinom postupku od strane pravosudnih organa. Takoe se u ovakvim definicijama zanemaruje i primena kriminalistike od strane drugih drutvenih i dravnih subjekata koji kriminalistike metode i sredstva mogu da primenjuju i izvan sueljavanja s kriminalitetom.

Isto tako, ne mali broj definicija kriminalistiku povezuje s njenim ulogama u suzbijanju kriminaliteta kroz delovanje policije ili krivinog pravosua.

U ovom kontekstu je i definicija po kojoj je kriminalistika: skup misaonih procesa- postupaka-mera-metoda i institucija, s ciljem sistematskog razjanjavanja kriminalnog ponaanja u slubi pravosua. Vidljivo je da je ovde zanemarena kriminalistika uloga policije na raun krivinog pravosua. Geerds, kriminalistiku definie na sledei nain: kriminalistika je nauka o neposrednom represivnom i preventivnom suzbijanju kriminaliteta od strane organa krivinog gonjenja i njihovih saradnika u ivotnoj stvarnosti.

Louvage, daje definiciju kriminalistike na sledei nain: kriminalistika je uenje o isleivanju krivinih dela. Za ovog autora treba znati i to da je on isticao podelu 9 kriminalistike na: taktiku i tehniku i da ova postavka nije ostala ne zapaena i na irem meunarodnom planu.

Takoe je vano napomenuti da je Louvage bio dugogodinji funkcioner pri Interpolu. Ono to se moe prigovoriti ovoj definicije je to da je sam pojam isleenje nejasan i da to sam domen kriminalistike limitira u njenom funkcionalnom smislu. Razloge za ovako restriktivne pristupe kod definisanja kriminalistike, treba traiti pre svega u injenici da je ona kao nauka mlada i bez neke duge tradicije, od ega potiu razliita a veoma esto i kontradiktorna shvatanja o njenoj sutini. Najbrojnije su definicije koje suavaju domen, odnosno funkciju kriminalistike.

Neki autori uzimaju kao osnov za definisanje kriminalistike, njene pojedine metode i sredstva koje ona korisiti u svom praktinom eksponiranju, odnosno u otkrivanju krivinih dela i njihovih uinilaca. Jedna od obuhvatnijih definicija kriminalistike potie od autora, H. Ezricha i H. Strozera, koji daju sledeu definiciju kriminalistika je primenjena nauna disciplina koja, s jedne strane, obuhvata metode i znanja ostalih naunih podruja, a s druge strane, upuena je na tesno povezivanje sa praksom.

Vasiljev, kae da je kriminalistika nauka o organizovanom, planskom rasvetljavanju krivinih dela, efikasnom prikupljanju i ispitivanju dokaza u skladu sa promenama krivinoprocesnog prava i o spreavanju krivinih dela, a putem primene sredstava, naina i metoda razvijenih u okviru drugih naunih disciplina i prilagoenih istranoj praksi.

Ceccaldi, kae, u irem smislu kriminalistika je ukupnost postupaka koji se primenjuju u pronalaenju i izuavanju materijalne strane zloina radi dobijanja dokaza.

Iz prethodno date tri definicije, vidljivo je da one, ukazuju na injenicu da kriminalistika koristi metode drugih nauka, to je jedna od bitnih odlika ove naune discipline i istovremeno osnova za njenu trojnu podelu na: taktiku, tehniku i metodiku. Jedan odreeni broj definicija, ne ukazuje na predoene mogunosti, ve kriminalistiku, odnosno njene metode, sredstva i ciljeve tumai dosta sueno.

Na primer: J. Osterburg, kriminalistiku definie: Kriminalistika je nauka o individualizaciji. Takoe, slino kriminalistiku definie i jo jedan odreeni broj autora, tako ograniavajui njen sadraj na polje identifikacije lica, predmeta i tragova.

Nicol, pie o identifikaciji lica, identifikaciji materijala i identitetu predmeta kao sadraju kriminalistike nauke. Barbera i Turegano, slino govore o kriminalistici pa kau: kriminalistika je skup naunih znanja koja se primenjuju u istraivanju krivinih dela, s ciljem da omogue identifikaciju uinioca i dokau njegovo uee u izvrenju dela. Ovako kriminalistiku definie i OHara, poistoveujui je sa istraivanjem krivinih dela crime investigation , kao vetinu prikupljanja injenica na osnovu kojih se mogu identifikovati i uhvatiti uinilac i dokazi njegove krivice.

Prema tom miljenju kriminalistika je profesija i nauna disciplina upravljena na prepoznavanje i identifikaciju, individualizaciju i ocenu materijalnih dokaza kroz primenu prirodnih nauka u pravnim stvarima.

Veoma je raireno miljenje i onih autora koji kriminalistiku definiu kao nauku koja se realizuje postdeliktno, odnosno nakon izvrenog krivinog dela u cilju otkrivanja samog krivinog dela i njegovog uinioca ali i radi obezbeivanja dokaza. Svi ovi autori koji imaju ovakav pristup prilikom definisanja kod kriminalistike zanemaruju njen preventivni aspekt, emu sve vie tei najvei broj savremenih nauka o kriminalitetu.

Zato je neophodno imati u vidu neke od definicija kojima se ukazuje na to da kriminalistika ima za cilj suzbijanje ali i spreavanje kriminaliteta. U ime iskljuivo represivnog shvatanja kriminalistike, koja se ogleda u obezbeivanju informacija, podataka, tragova i predmeta treba imati u vidu sledee dve definicije: F. Cunliffe i P. Piazza, kriminalistiku definiu na sledei nain: Kriminalistika je primena naunih metoda uoavanja i analize, s ciljem otkrivanja i tumaenja materijalnih dokaza.

Gonzales, kriminalistiku definie kaodisciplinu koja primenjuje osnovna saznanja, metode i tehnike predhodnih nauka u ispitivanju materijalnih tragova koji su u vezi sa pretpostavljenim krivinim delom, a radi pruanja pomoi organima krivinog postupka da delo rekonstruiu,utvrde njegovo postojanje i preciziraju zahteve koje treba preduzeti.

Slian pristup ima i meksiki autor Sosa, koji kriminalistiku suava u pogledu njenog predmeta i sadraja. On tako navodi: Kriminalistika je pomona krivina nauka koja primenjuje svoja saznanja, metode i tehnike na izuavanje materijalnih tragova, radi otkrivanja i naunog utvrivanja postojanja pretpostavljenog krivinog dela i uinioca, kao i obezbeenja dokaza za organe krivinog postupka. Slinu definiciju daje i Kirk, gde on kae: kriminalistika je prouavanje fizikih objekata i okolnosti koje omoguuju shvatanje i rekonstruisanje krivinog dela, ustanovljenje injenica i utvrivanje krivice ili nevinosti okrivljenog.

Za kriminalistiku moemo dati konstataciju da je ona nastala kao policijska disciplina, pre svega kao praksa, da bi svoj obim proirila na predistrani i istrani postupak, odnosno na znatan deo krivinog postupka u celini. Osim represivnog sadraja, kriminalistici kao nauci uz puno opravdanja se pridodaje i preventivni znaaj mada metode, sredstva i efekti na preventivnom planu umnogome zaostaju iza represivnih.

Sve navedene definicije o kriminalistici znatno suavaju njen predmet te tako i njeno podruje naunog i praktinog delovanja. Sve vie se pojavljuju savremenici koji istiu njenu samostalnost, pridajui joj znaaj prevashodno pri otkrivanju i dokazivanju krivinih dela i kriminalne delatnosti. Tako osim Vasiljeva i Belkin, istie: Kriminalistika je nauka o zakonomernostima nastajanja, prikupljanja, ispitivanja, ocene i korienja dokaza, kao i na tim 11 zakonomernostima zasnovanim sredstvima i metodama sudskog istraivanja i spreavanja krivinih dela.

Ostali ruski autori takoe, navode da je kriminalistika informativno spoznajna struktura delatnosti u vezi sa otkrivanjem, rasvetljavanjem i spreavanjem krivinih dela.

Poljski autor Gutekunst, definie kriminalistiku kao nauku o taktici i tehnici uinilaca krivinih dela i tehnici i taktici istraivanja i spreavanja krivinih dela. Slino kriminalistiku objanjava i Holyst, kriminalistika je nauka o metodama ustanovljavanja injenica krivinog dela, naina njegovog izvrenja, pronalaenja uinilaca i spreavanja krivinih dela.

Ovako veliki broj definicija razliitog sadraja, odnosno razliitih osnova i kriterijuma od kojih polaze njihovi autori, danas kriminalistiku, iako praktino utemeljenu nauku, ine u teorijskom smislu neprecizno odreenu, pored ostalog i zbog razliitih kriterijuma od kojih pojedini autori polaze.

Imajui to sve u vidu moemo konstatovati da je kriminalistiku definisati izuzetno sloeno, posebno kada elimo odrediti jednu jedinstvenu definiciju i to upravo zbog ovih napred navedenih razliitih definicija.

Mnoge od navedenih definicija su neprecizne, neke suavaju njen predmet ili samo delimino obuhvataju podruje njenog praktinog i naunog obuhvatanja. Ako bismo traili razloge za ove prilaze moemo ih nai pre svega u neadekvatnom sagledavanju kriminalistike izvan njenih sistemskih okvira u kojima ona u aktuelnom vremenu sasvim precizno ispoljava, odnosno manifestuje svoju unutranju strukturu, spoljne veze i funkcionalne ciljeve. Raznovrsnost sadraja definicija, istovremeno upuuje na injenicu da kriminalistika nije vie mlada nauna disciplina, ve nauka koja je teorijski utemeljena i u zavrnoj fazi.

Veliki broj definicija govore o kriminalistici u pozitivnom smislu njene razuenosti i sveobuhvatnijem pristupu, a samim tim i o znaaju ne samo u oblasti suzbijanja, odnosno postdeliktne faze nego i u domenu spreavanja kriminaliteta ili antideliktne faze, odnosno prevencije. Vodei kriminalisti u naem bliem okruenju, kriminalistiku definiu na sveobuhvatan nain prikazujui, prevashodno, njen znaaj ne samo pri otkrivanju krivinih dela i uinilaca predistrani i istrani postupak , nego i pri dokazivanju, odnosno presuenju krivinih dela glavni pretres.

Tom prilikom su obuhvaene osnovne metode kriminalistikog postupanja, ne samo represivne ve i preventivne, kako naune tako i praktine. Jedan broj ruskih autora ima stav da je kriminalistika pravna nauka.

Treba znati da ova miljenja nisu prihvaena od veine naih autora i to upravo zbog toga to kriminalistika zalazi u druge vanpravne veze i odnose.

Upravo ti vanpravni odnosi i veze kriminalistiku povezuju sa tehnikim naukama, dostignuima prirodnih nauka ali i drutvenih nauka sociologija, psihologija, logika, matematika itd. Zato moemo zakljuiti da je u aktuelno vreme kriminalistika nauka s irokim podrujem prakse i teorije, koja usvaja, adaptira i prilagoava metode drugih nauka, 12 kako prirodnih i tehnikih, tako i drutvenih, u cilju njihovog korienja u suprotstavljanju kriminalitetu.

Vodineli u objanjenju kriminalistike polazi od njenog pragmatinog, a potom i naunog sadraja i znaaja, te tako kriminalistiku definie na dva naina: - Kriminalistika je nauka koja prouava, pronalazi i usavrava naune i na praktinom iskustvu zasnovane metode i sredstva koja su najpogodnija da se otkrije i razjasni krivino delo, otkrije i privede sankciji uinilac, kao i da se sprei izvrenje buduih planiranih i neplaniranih krivinih dela - Kriminalistika je nauka o zakonomernostima nastanka, otkrivanja, fiksiranja i obrade operativnih i dokaznih informacija u sistemu tehnikih sredstava, taktikih naina i metoda vrenja operativnih i istranih radnji radi pribavljanja navedenih informacija u cilju najoptimalnijeg i najefikasnijeg suzbijanja kriminaliteta.

Imajui u vidu da kriminalistika predstavlja sintezu teorije i prakse koje se meusobno proimaju, pojedini autori iz didaktikih razloga ove dve komponente sagledavaju odvojeno. Na primer: Aleksi. Pod kriminalistiki relevantnom informacijom podrazumevamo svaku informaciju koju generie izvreno ili pokuano krivino delo, odnosno nagovetaj ili mogunost vrenja krivinog dela a koji stoji u vezi sa ostvarivanjem osnovnih zadataka kriminalistike.

Toma Markovi, prilikom definisanja kriminalistike prioritet daje nauci koja u suzbijanje kriminaliteta uvodi naune metode i sistematizovano, odnosno provereno iskustvo. Prema miljenju ovog autora kriminalistika pronalazi i utvruje najefikasnija sredstva za otkrivanje i rasvetljavanje krivinih dela; za pronalaenje i hvatanje njihovih uinilaca; za najsvrsishodnije sprovoenje istranih radnji; za dravnu i drutvenu prevenciju kriminaliteta. Dalje ovi uvaeni autori ukazuju da je kriminalistika u najkraem nauka o tehnici, taktici i metodici istraivanja i spreavanja krivinih dela.

Iz svega napred navedenog se da zakljuiti da savremena kriminalistika u praktinom i teorijskom smislu treba da pokriva dva osnovna podruja suprotstavljanja kriminalitetu: 1 Postdeliktno-represivno ili suzbijanje krminaliteta; 13 2 Predeliktno-preventivno ili spreavanje kriminaliteta.

Zato je veoma vano prilikom definisanja kriminalistike da ova dva elementa budu i navedeni i posebno naglaeni, kako bi se definicija mogla smatrati najadekvatnijom. Ovde treba posebno naglasiti da kriminalistiku treba u praktinom smislu uvek posmatrati kao jedinstvenu celinu, pa tako treba gledati i samo odreivanje njenog pojma, odnosno definisanje iste. Predmet, objekt i zadaci kriminalistike Po pitanjima o prirodi kriminalistike kao nauke postoje razliita shvatanja, i to bi se moglo raspravljati i navoditi u nedogled.

Meutim, sva ta miljenja su se polarizovala na dva osnovna: - Prema jednom miljenju, kriminalistika je faktika stvarna nauka koja ima, prevashodno, empirijski karakter. Drugo od napred navedena dva shvatanja, ue shvatanje kriminalistike, moe samo delimino da objasni njen sadraj, jer ovde treba imati u vidu da bez obzira to kriminalistika koristi pravo, prevashodno krivinoprocesno, ona se slui i metodama mnogih nauka, naroito tehnikih i prirodnih npr.

Zato treba praviti razliku izmeu predmeta nauke i objekta njenog istraivanja. Predmet ukljuuje kriminalistiko iskustvo i postupanje u praksi koje je ciljno odreeno. Objekt kriminalistikog istraivanja je odreeno podruje koje moe biti i deo prirode, odreeni drutveni odnosi prema kojima se usmeravaju kriminalistike delatnosti. Sam objekt je mnogo kompleksniji od predmeta, jer svaki objekt zahteva interdisciplinarni pristup s obzirom na to da sadri mnoge odnose, procese i metode rada koje bi trebalo prouavati, odnosno razjanjavati, ne retko i sa aspekta drugih nauka.

Zato je neophodno shvatiti odnos objekta i predmeta kao odnos opteg i posebnog.

EHARLEQUIN FREE PDF

Kriminalistika

Kikinos Socijalna obelezja ukazuju da je rec o muskarcu nize klase, od 20 kriminslistika 30 godina, koji je imao tesko detinjstvo, veoma inteligentni i uspesni prfesionalci u svojoj struci. On se objasnjava u specificnostima telesnih i psihickih promena koje su karakteristicne za adolescentno doba vreme izmedju detinjstva i odraslog doba. Nasim zakonodavstvom ova oblast regulisana je: Neki od socijalnih cinilaca jesu: Ovi pristupi su nastali pod uticajem medicinskih nauka, pri cemu se socijalno-patoloski faktor uzrocno povezuje sa bolescu i poremecajima psihe, sa trajnim ili privremenim dusevnim oboljenjima, poremecajima ili zaostaloscu u dusevnom razvoju. Ostvarivanje kriminalnog profita Druga grupa ne iskljucuje povezanost sa javnim institucijama i organima vlasti, ali smatraju da se pod tim pojmom mogu podrazumevati i tzv.

ERIK BARNOUW EL DOCUMENTAL PDF

OS - Kriminalistika (Skripta)

.

ALAKH NAGRI BOOK PDF

KRIMINALISTIKA SKRIPTA

.

CONVERT P7M FILE TO PDF

.

Related Articles